Kad san bija dite, nismo živili raskošno, ali nije mi ničega falilo. Uvik san ima šta za jist, roditelji su mi pružali pažnju i ljubav. Istina je da san bija neobičan momčić. Kad bi dobija koju igračku, u većini slučajeva odma bi je nekome poklonija, sestri Ivani, susidima, dici s ulice, bilo kome. Mene nije bilo briga. Samo san jedanput ka dite proplaka zbog neke materijalne stvari. Ima san neobično vridnu malu crvenu franju, pikulu. Danas više nikome ništa ne znači pojam "trat" (udubljenje u zemlji u koje su se valjale franje), pa izrazi iz igre: "sve pobe", "krastaš napunjač"... To je nekad bila glavna zabava za momčiće, curice su igrale na laštik. U moderno vrime franje, nažalost, više ne postoje, izumrle su, a i laštik vidin vrlo ritko ...