Došla nan je na stol portada s vruća dva kila janjca, uz to pijat sa šumon mladih kapulica. Moja dica, koja baš za stolon najviše vole lajat i čepušat se, odjedanput su zatapjala. Kad jaganjci utihnu. Čuli su se samo zvuci kusanja. Ipak, nešto mi je falilo za kompletnu idilu. S tugon san gleda tacnu. Nije bilo hrskave kožice, sve mi je odnija Franko P. (12). Prije nisan ima takvih problema kad bi familju vodija na janjetinu na Klis. Papučica bi svima podilila bokune, a meni je, zna se, išla kožica, hrsk-hrsk, i tanji komadi mesa. Ne volin, naime, one velike komade mesine, to mi je previše stupavo. E, ali sad je lipote janjeće kožice otkrija i Franko. Šta je najgore, i Tiranosaurica se zainteresirala ..., o svom podmlatku i kliškoj janjetini piše dugorački zet Robert Pauletić ...